Велике ливадице

Приликом рекогносцирања обале Дунава 1969. године у профилу терасе Велике Ливадице проналажени су фрагменти праисторијске керамике. Истражена је укупна површина од око 110м2 и установљено је да се на овом простору одвијао живот у праисторијско, античко и средњевековно доба. Веома танак слој из праисторијског периода указује на сезонски карактер насеља у том периоду. У свим сондама налажени су фрагменти грубе, махом атипичне керамике. На основу тог материјала може се закључити да је насеље припадало Коцофени култури.
Непосредно изнад праисторијског слоја је откривен римски кастел, димензија 40×40 метара. Архитектонска својства и налази који се подударају са особинама суседних испитаних објеката ове врсте, указују на веома рану фазу градње овог објекта која обухвата период II века нове ере. Крајња опустошеност унутрашњег простора упућује на крај његове егзистенције по окончању Трајанових ратова за Дакију. Налази словенске керамике наводе на закључак да су Словени повремено боравили на том простору у VI и почетком VIIвека.