Текија-Transdierna

Најстарије податке о римском утврђењу у Текији дао је гроф Марсиљи. Према његовим подацима утврђење је саграђено од земље и опеке, било је квадратне основе са четири округле куле и налазило се на десној обали Текијског потока. Каниц је у два наврата описивао ову фортификацију и сматрао је да се римски кастел налазио на левој обали потока. Последњи који је пред Други светски рат обишао ђердапски лимес и дао податке о Текији, био је Свобода. Одмеравајући мишљења својих претходника и на основу чињеница добијених из планова зграде Ђердапске управе, прихватио је податке Марсиљија. Археолошки радови у Текији отпочели су 1968. године у мањој мери, да би били настављени током 1969. и 1970. године. Истраживања су била концентрисана на утврђење на десној обали потока. Радови су били отежани због модерних грађевинских објеката, као и чињенице да је зграда Ђердапске речне управе заузела већи централни део кастела. Налази су показали да је заиста постојао кастел на десној обали потока, али су се знатно разликовали од раније утврђених података (Марсиљија, Каница и Свободе). Кастел је био неправилно ромбоидног облика, димензија 32×25 метара, са четири ромбоидне куле различитих димензија. Капија се налазила на северозападној страни према Дунаву. Посебну карактеристику овог утврђења чине удвојени бедеми. На основу резултата истраживања на овом утврђењу, могуће је са сигурношћу потврдити бар две грађевинске фазе: старију и млађу. Старија сигурно припада позној антици, сто потврђују, између осталог и опеке са жиговима DARDIANA, DRPDIERNA и DIANA, а на основу аналогија може се закључити да ова фаза највероватније припада времену Диоклецијана. У току млађе фазе вероватно је ојачан бедем, а унутрашњост куле је затрпана. Ова фаза се вероватно може датовати у крај IV века, односно после напада и продора Гота. Међутим, на основу археолошког материјала може се говорити и о најмлађој, вероватно Јустијановој – фази кастела. Током радова на простору леве обале Текијског потока откривено је неколико грађевинских објеката скоро квадратног облика. Један од њих је у потпуности истражен. Саграђен је изнад старије правоугаоне зграде издужене основе из I/II века, а на основу покретног археолошког материјала може се закључити да ова грађевина припада периоду III/IV века, односно може се довести у везу са касноантичким утврђењем на десној обали Текијског потока. На постојање ранијег утврђења из I/II века на левој обали текијског потока
указују бедеми дебљине око два метара и покретни археолошки материјал (делови оружја, луксузна керамика, стаклени пехари, лампе од печене земље и новац од Августа до Марка Аурелија). Чувена Текијска остава такође се мора посматрати у том контесту. Предмети из оставе, који су припадали војној посади (делови војничког појаса, наоружања и коњска опрема, бронзана мерица-хемина и остало) говоре нам о постојању утврђења из I/II века на овом простору. На утврђењу у Текији, од покретног археолошког материјала највише је била заступљена керамика, која се хронолошки може поделити у неколико група: римска керамика од краја I до III века, касноантичка од краја III до краја IV века, средњевековна X-XI и XVI-XVII века. Археолошка истраживања у Текији, поред свих недостатака и малих размера, показала су континуитет живота од I до VI века на левој и десној обали Текијског потока.