Ловни туризам

Подручје Националног парка Ђердап је истовремено и Ловиште “Ђердап“ које се простире на површини од 63.608 хектара на територији три општине Голубац, Мајданпек и Кладово, којим као управљач заштићеног подручја газдује ЈП “Национални парк Ђердап“ Доњи Милановац.
Ловиште “Ђердап“ обухвата делове масива Северног Кучаја, Мироча и Штрпца ширине 2 – 10 км који гравитирају према Дунаву, као и саму реку у дужини од око 100 км од Голупца до Караташа у североисточном делу Србије. Читаво подручје ловишта припада предпланинском реону. Најнижа тачка је на надморској висини од 63 метра и налази се на Дунаву код ХЕ “Ђердап 1“. Највиша тачка је врх Великог Штрпца на надморској висини од 803 метра. Највећи део ловишта лежи у висинском појасу између 200 и 600 метара надморске висине. У границама ловишта налази се 11 насеља са близу 11.000 становника. Густина мрежа путева је мала. Бројност и разноврсност ловне фауне, квалитет трофеја и особито потпуна природност понашања дивљачи пружају незабораван спортски и ловачки доживљај у изузетно очуваном природном простору Ловишта “Ђердап“. Услед велике опрезности дивљачи узроковане њеним потпуно природним понашањем, лов у Националном парку Ђердап има сва својства правог исконског доживљаја , изискујући од ловца добру физичку припремљеност, велико стрпљење, као и продубљено познавање животних навика дивљачи.
Ловиште “Ђердап“ адекватно је опремљено ловним и ловно-техничким објектима
(стабилне чеке, чеке на дрвету, хранилишта за јеленску и срнећу дивљач, хранилишта за дивље свиње, хранилишта за ситну дивљач, појилишта). ЈП “Национални парк Ђердап“ Доњи Милановац не располаже смештајним и угоститељским капацитетима, а ловцима туристима као услугу у ловишту нуди организацију лова, стручне пратиоце и хајкаче.

Ловостајем заштићене врсте дивљачи су:

Крупна дивљач:

- дивокоза (Rupicapra rupicapra L.),
- муфлон (Ovis aries musimon Pall.),
- срна (Capreolus capreolus L.),
- јелен европски, јелен обичан (Cervus elaphus L.),
- јелен лопатар (Dama dama L.),
- јелен вирџинијски (Оdocоileus virginianus),
- дивља свиња (Sus scrofa L.);

Ситна дивљач:

1) длакава дивљач:

- вук (Canis lupus L.),
- шакал (Canis aureus L.),
- лисица (Vulpes vulpes L.),
- дивља мачка (Felis silvestris Schr.),
- куна белица (Martes foina EHR.),
- куна златица (Martes martes L.),
- јазавац (Meles meles L.),
- зец (Lepus europaeus Pall.),
- сиви пух (Glis glis),
- ондатра (Ondatra zibethica L.),
- веверица (Sciurus vulgaris L.),
- ракунолики пас (Nyctereutes procyonoides),
- нутрија (Myocastor coypus);

2) перната дивљач:

- дивља патка кржуља, крџа (Anas crecca L.),
- дивља патка звиждара (Anas penelope L.),
- дивља патка глувара (Anas platyrhynchos L.),
- дивља патка пупчаница, гроготовац (Anas querquedula L.),
- дивља патка риђоглава (Aythya ferina L.),
- дивља гуска лисаста (Anser albifrons Scopoli.),
- дивља гуска глоговњача (Anser fabalis Latham.),
- шумска шљука (Scolopax rusticola L.),
- дивљи голуб гривнаш (Columba palumbus L.),
- гугутка (Streptopelia decaocto ),
- грлица (Streptopelia turtur),
- препелица (Coturnix coturnix L.),
- пољска јаребица (Perdix perdix L.),
- фазан (Phasianus sp. L.),
- црна лиска (Fulica atra L.),
- сојка (Garrulus glandarius L.),
- барска кокица (Gallinula chloropus),
- гачац (Corvus frugilegus L.).