РЕЗЕРВАТИ ПРИРОДЕ
У Националном парку "Ђердап" постоји десет резервата природе и то:
1. Лепенски Вир
2. Велики и Мали Штрбац са Трајановом таблом
3. Голубачки град
4. Босман - Соколовац
5. Чока Њалта са Песачом
6. Бојана
7. Татарски вис
8. Шомрда
9. Цигански поток
10. Кањон Бољетинске реке - 'Гребен
РЕЗЕРВАТ ЛЕПЕНСКИ ВИР
Природне вредности специјалног резервата природе "Лепенски Вир" огледају се у присутности сложених реликтних заједница које се смењују на малом простору прелазећи једна у другу, и на тај начин илуструјући процес динамичног низања.
На подручју резервата пронађене су многе, за науку значајне врсте биљака као: копривић (Celtis australis), орах (Juglans regia), медунац (Quercus pubescens), маклен (Acer monspessulanum), јоргован (Syringa vulgaris) и друге врсте.
Велики биодиверзитет у флори је карактеристичан за овај природни резерват који је одраз постојања не само специфичне климе, богатог земљишта као и разноврсне геоподлоге, већ и разноврсност микро и наностаништа на карстном терену односно разноврсних микро и наноценотичних комплекса врста.
Осим тога, у овом резервату се налази праисторијско - неолитско налазиште "Лепенски Вир" добро познато у свету, што овај резерват природе чини једним од најзначајнијих резервата природе Националног парка "Ђердап".
Процењује се да култура Лепенског Вира датира из периода од 6500. до 4500. год. пре нове ере. Издвајамо четири основне фазе његовог развоја:
1. Прото - Лепенски Вир
2. Лепенски Вир I
3. Лепенски Вир II
4. Лепенски Вир III
Прве три фазе представљају период ловосакупљачке заједнице, док последња представља период земљорадње и сточарства.
Значај локалитета огледа се у томе што је то било трајно насеље успостављено у време када су други родови у Европи још увек живели номадскин начином живота, а то значи да су се селили од места до места у потрази за храном, тј. новим ловиштима.
Лепенски Вир је најпознатији по каменим скулптурама, најстаријој монументалној каменој пластици у Европи и свету.
РЕЗЕРВАТ ВЕЛИКИ И МАЛИ ШТРБАЦ СА ТРАЈАНОВОМ ТАБЛОМ
Овај резерват природе је један од научно најинтересантнијих и туристичко најатрактивнијих Националног парка "Ђердап". Природне вредности резервата природе су: врло разноврсна и врло распрострањена реликтна вегетација са преко тридесет реликтних заједница од којих су шеснаест полидоминантне, као и шест развојних вегетацијских серија које указују на порекло и историјски развој екосистема.
Велики римски натпис, у науци познат као "TABULA TRAIANA" (ТРАЈАНОВА ТАБЛА), налази се на самом излазу из Ђердапске клисуре. Потиче из 100. год. нове ере, а обележавала је завршетак деонице пута кроз Доњу Клисуру. На основу самог натписа, претпоставља се да је деоницу пута направио Трајан у оквиру припрема за рат са Дечанима.
РЕЗЕРВАТ ГОЛУБАЧКИ ГРАД
Овај резерват чини залеђину културно историјском споменику под истим називом и представља површину под ниским и високим шибљацима јоргована (Syringa vulgaris), грабица и јасена (Syringeto-fraxineto-carpinetum orientalis), шума топлих храстова (Quercetum confertae ceris pubescente tosum), као и букових шума са орахом (Fagetum montanum juglandetosum). Заједно са спомеником културе "Голубачки град" чини једну од научно најзанимљивијих целина на територији Националног парка "Ђердап".
РЕЗЕРВАТ БОСМАН СОКОЛОВАЦ
Као основни разлог што је резерват природе "Босман Соколовац" стављен под заштиту је тај што се на том подручју налази заједница ниских шума и шибљака (Syringeto-monsspesuleto-colurnetum), реликтна заједница мешовитог састава са карактеристичним врстама (Acereto-fraxineto-colurnetum-mixtum) и осиромашена заједница букве и мачије леске (Fagetum montanum- colurnetosum). Уједно, ово подручје представља и значајно геолошко налазиште мезозојске лиаске фауне.
РЕЗЕРВАТ ЧОКА ЊАЛТА СА ПЕСАЧОМ
Овај резерват представља типични рефугијум реликтних и ретких врста дрвећа и њихових заједница. Овај простор се одликује смењивањем разних геоморфолошких облика на малим растојањима (вртаче, остењаци, шипари, шкарпе, окомите стене ...) што је директна последица формирања различитих микро и наностаништа, а самим тим и до формирања различитих заједница, нарочито на стењацима.
РЕЗЕРВАТ БОЈАНА
Резерват природе "Бојана" чини заштићен чист орахов састав (Juglans regia) окружен високом мешовитом саставом букве и ораха (Fagetum montanum juglandetosum), а сем тога на читавој површини јављају се у виду појединачне или групне примесе и мечија леска (Corylus colurna), маклен (Acer monspesulanum), црни јасен (Fraxinus ornus), грабић (Carpinus ornus) и граб (Carpinus betulus).
РЕЗЕРВАТ ТАТАРСКИ ВИС
Основна карактеристика овог резервата је у уочљивој повезаности вегетације и геолошке подлоге. Резерватом су обухваћена два међусобно оштро раздвојена геолошка супстрата: кристални шкриљци над којима се развила заједница храста са стаблима граба као и кречњак над којима се развила буква.
РЕЗЕРВАТ ШОМРДА
Овај резерват је изузетан вегетацијски резерват. Он представља стециште биљне врсте зеленике (Ilex-aquifolium L.) на југоисточним падинама падинама врха "Шомрда" на месту званом "Радисављев крак". Због значаја зеленике као биљне врсте која представља раритет у овим пределима, овај резерват се сврстава у I категорију и то као I степен заштите.
РЕЗЕРВАТ ЦИГАНСКИ ПОТОК
На простору овог резервата налази се јединствена аутохтона шумска заједница ораха (Parietario-juglandetum), која је окружена мешовитим саставом букве и ораха, и као таква представља праву природну реткост аутохтоних шума ораха. Поред ње се као основни типови шума јављају: брдска букова шума са орахом (Fagetum submontanum juglandetosum) која је реликтна осиромашена заједница, чиста букова шума савременог типа на силикатима (Fagetum submontanum), а на уским гребенима је чист састав храста китњака (Quercetum montanum).
РЕЗЕРВАТ КАЊОН БОЉЕТИНСКЕ РЕКЕ - ГРЕБЕН
Велики тектонски поремећаји у далекој прошлости оставили су у овом пределу а посебно у кањону Бољетинске реке у близини ушћа у Дунав значајне трагове савијања, преплитања и укрштања, најахивања пешчарских и конгломератских слојева стена различитих боја (Цвијић, 1924, 1926). Специфична карактеристика овог резервата природе је просторно смењивање различитих заједница на малим растојањима, како у кањону тако и на Бољетинском брду и локалитету Гребен.
