Равна (Campsa)

Утврђење Равна (Campsa) је подигнуто на самој обали рукавца којим је Дунав обилазио острво Поречку аду. Систематска истраживања вршена су у периоду од 1967. до 1970. године, и том приликом су у целости истражени сви елементи фортификације (бедеми, куле, капије) и већи део унутрашњег простора. Утврђење је имало скоро квадратни облик димензија 42×40 метара. На утврђењу се могу издвојити три грађевинске фазе: прва градња вршена је на прелазу из II у III век, или најкасније у првим деценијама III века, друга на прелазу из IV у V век и трећа у VI веку.
Прву фазу карактеришу једноставне капије на југоисточном и северозападном бедему, четвороугаоне куле на угловима и грађевина у унутрашњости утврђења са шест просторија. У другој фази градње задржане су четвороугаоне куле на угловима утврђења, југоисточни и северозападни бедеми су са унутрашње стране ојачани, на капијама су са спољне стране дограђене куле квадратне основе, а грађевина на југоисточном делу утврђења добила је још две просторије. У трећој фази на угловима су изграђене три нове куле у облику У, а једна је обновљена скоро на истом габариту, задржавајући четвртасти облик – капија на северозападном бедему је затворена, а сви бедеми споља добили су ново лице.
Унутрашња ојачања југоисточног и северозападног бедема друге фазе градње претворена су у шетне стазе. За градњу бедема у првој и другој фази коришћен је камен са малтером, док је обнављање утврђења (трећа фаза) у VI веку извршено у техници opus mixtum тј. камен са малтером у комбинацији са пет редова опеке.
На утврђењу Равна нађена је већа количина археолошког и нумизматичког материјала.

Равна – средњевековно насеље и некропола

У оквиру систематског истраживања античког утврђења у Равни, откривени су трагови стамбеног објекта раносредњевековног обележја – истражена је мања некропола унутар и поред утврђења, као и већа некропола на положају званом Заподак. Стамбени елементи су сачувани спорадично у унутрашњости утврђења, у кулама као и са спољне стране бедема. Нађени су остаци призидане куће (на зиду источног бедема уочени су трагови премаза од земље и сламе, а уз бедем низови необрађеног и слабо везаног камена), веће количине уситњеног кућног лепа, већи број опаљених површина са траговима гара и шута и остаци калотасто пресведених пећи. Керамички материјал је веома заступљен, и то превасходно фрагменти лонаца, као и више примерака пршљеника, ножева, прстена и један бронзани
крст (енцолпион). Имајући у виду археолошки материјал може се претпоставити да је у оквиру војног логора постојало мање насеље из IX-XI века.
Мања некропола је била лоцирана унутар утврђења као и са спољне стране (непосредном уз главни улаз). Скелети су били орјентисани у правцу запад-исток. Лежали су у испружени на леђима са различитим положајима руку (положене на грудима или у пределу појаса). Уз већи број скелета откривена је гробна конструкција од ломљеног камена и фрагментоване опеке која је оивичавала покојника. Археолошки налази су откривени само код два гроба и то један крст (encolpion) и једна бронзана копча. Ова некропола приближно је датована најраније у XIV и XV век. Већа некропола нађена је југоисточно од војног логора. На њој су покојници били полагани у једноставне раке, без гробне конструкције, у правцу запад – исток. Од гробних налаза најбројније су бронзане игле са округлим главицама, које су ин ситу налажене на лобањама скелета женског пола. Нађено је и више пробушених турских аспра. На основу покретних налаза, некрополу треба оквирно датовати у период XV и XVI века.