Угрожене и ишчезле врсте

Један велики експеримент у Ђердапу, извршен подизањем бране хидроелектране Ђердап и формирањем великог акумулационог језера, омогућио је великој групи научника и стручњака да врше комплексна вишегодишња истраживања, која су отпочела пре потапања и наставила све до данас.
Изградњом хидроакумулационог језера ишчезла је врста банатски шафран (Crocus banaticus) која је расла на влажним ливадама у околини Текије а сматра се да су популације потопљене. Још једна зељаста врста сличне судбине је ђердапска или мађарска лала (Tulipa hungarica Borbas) стриктни ендемит Ђердапске клисуре који је у Румунији у статусу ретког таксона. У Малом и Великом казану лала није нађена, иако се сматрало да би ту највероватније могла да расте јер је има на румунској страни клисуре. Вероватан узрок нестанка ђердапске лале са српске стране је потапање природног станишта услед изградње ђердапске акумулације. Овоме у прилог иду и подаци Захариади-а (1966), по којима је биљка на румунској страни клисуре расла на окомитим стенама на надморској висини до 80м. Према томе, већи део станишта у Малом Казану и са румунске стране је потопљен. Преостали део популације у Румунији био је малобројан (2002) када је стављен под строгу заштиту а последњим пребројавањем које је спроведено са српске стране (2010) констатовано је преко 6000 примерака ђердапске лале на румунским терасама кречне литице у Казану.