Реликтне врсте биљака

Најинтересантнија група биљака Ђердапа свакако су терцијарни реликти, древне врсте које су преживеле ледено доба и опстале до данас.
Једна од многобројних реликтних врста у Ђердапу, јесте мечја леска (Corylus colurna ), која се у Европи местимично налази по клисурама и кањонима централног дела Балканског полуострва, у Ђердапу образује густе и старе састојине помешане с другим реликтним врстама. Питоми орах ( Juglans regia ) такође реликтна врста, аутохтоног порекла, широко је распрострањен од обала Дунава до 600мн.в.Поред мезијске букве (Fagus moesiaca ), која је широко распрострањена у Ђердапу образујући мешовите заједнице са другим листопадним и чисто реликтним врстама, овде се среће и источна буква(Fagus orientalis), клокочика (Staphylea pinata), панчићев маклен (Acer intermediuм), јоргован(Syringa vulgaris), копривић(Celtis australis). Међу реликтима дендрофлоре који живе у шумама Ђердапске клисуре налазимо и вечно зелено дрвеће и жбунове, као што су божиковина или зеленика (Ilex aquifolium), маслиница или ловоролисни јеремичак (Daphne laureola) , меколисна веприна (Ruscus hypoglossum.) и тиса (Taxus baccata). Осим реликтних врста, дендрофлору Ђердапа сачињавају и многе врсте дрвећа и жбунова које можемо да схватимо као савремене типове. Данас у у Ђердапској клисури, али и у другим рефугијумима Балканског полуострва, заједно живе и древне реликтне постглацијалне врсте родова, као што су храст, јавор, јасен, брест, липа, глог, граб итд.