Ендемичне врсте биљака

У Ђердапу се срећу и балканске ендемичне врсте као: длакави трижањ (Erysimum commatum), мрамораста зечја лобода (Hieracium mermoreum), жути месечник (Achillea clypeolata), камењарски каранфил (Dianthus petraeus), жућкасти пуцавац (Silene flavescens), панчићев маклен (Acer intermedium), камењарска жуменица (Alyssum petraeum), елегантна ајчица (Coronilla elegans), тврда шашика ( Sesleria rigida), банатска птичја трава (Cerastium banaticum), китаибелов чубар познатији као ртањски чај (Satureia kitaibeli), пурпурноцветни различак (Centaurea atropurpurea), српска вијошница (Parietaria serbica), копљолисни српац (Jurinea subhastata). Већину ових биљака пронашао је Јосиф Панчић и чине најинтересантнији део флоре Националног парка. Посебну пажњу треба посветити типичном ендемореликту јорговану који на Мирочу гради познате и признате у целом свету Адамовићеве шибљаке, јер је лепа украсна биљка са прелепим цветовима која цвета у мају. Једна од препорука др Војислава Мишића који је проучавао Ђердап преко 30 година, је да се саде млади јорговани на гребенима где их нема ( стене ) где би имали значајну улогу у заштити земљишта од ерозије и смиривању сипара а истовремено украшавају обалу.