Поречка река

Без сумње, овај локалитет је био значајна раскрсница путева античког доба. Један пут водио је реком, повезујући ђердапске кастеле на Дунаву, други се преко Мироча (Gerulata) везивао са Брзом Паланком (Egeta), док је трећи водио на југ према рудама богатој унутрашњости. Из античког доба потичу разни објекти: кула на брегу Главица, бедеми на левој и десној обали, утврђење, некропола, терме, две куле стражаре и два грађевинска објекта (магацина).
Кула на брегу Главица је кружне основе, пречника 10 метара. Саграђена је од ломљеног камена и малтера. Дебљина зида куле износила је 1,2 метара.
Бедем на левој обали Поречке реке (откривен је у укупној дужини од 250 метара) започиње на самој обали Дунава, испод куле на брегу Главица. Дебљина зида бедема износи 1,5-2 м. Пружа се готово паралелно са Поречком реком, а од 220-тог метра скреће под правим углом ка кориту реке. На месту скретања бедем је ојачан унутрашњим зидом (дужине 14,1м и дебљине 1 метар), постављеним на растојању од једног метра паралелно са бедемом. Уска просторија формирана на овај начин је вероватно имала функцију куле-стразаре.
Бедем на десној обали се продужава у истом правцу, са обале реке према брегу Ћетаће. Откривен је у укупној дужини од око 220 метара (дебљина бедема варира од 1,15 до 1,85 метара). Високо на стрмини брега завршавао се кулом правоугаоне основе. Утврђење, вероватно квадратне основе (60×60 м) било је прислоњено уз бедем на десној обали Поречке реке. Улаз у утврђење, ширине 4 метара, налазио се на јужној страни. Угаоне куле су сачуване уз источни део утврђења. Четвороугаоне су основе са унутрашњим простором приближно исте површине: 16м2 југоисточна и 15м2 североисточна. Бедеми, капије и куле утврђења саграђени су од ломљеног камена везаног кречним малтером, док делови опеке нису сачувани. Утврђење је подигнуто и живело у кратком раздобљу на преласку из III у IV век нове ере.
Некропола је откривена на више места у нивелeти два темеља бедема. Гробне раке овалног облика са опаљеним зидовима, највећим делом су уништене укопавањем бедема. Покојници су кремирани. Гробни прилози (посуде од керамике и стакла, оружје, новац), полагани на дно раке, датују ову некрополу у крај I или почетак II века нове ере.
Терме мањих димензија подигнуте су на југоисточном углу утврђења. Саграђене су од ломљеног камена у малтеру и од опеке у горњим деловима зидова. Састојале су се од две четвороугаоне уже просторије, које су се завршавале полукружним базенима на супротним странама. Имале су у средини две просторије квадратне основе, које су заједно са базеном у јужној апсиди биле загреване. У том простору налажени су стубићи хипокауста. Ложиште (prefurnium) било је смештено у унутрашњем простору некадашње југоисточне куле утврђења. Терме су вероватно подигнуте после напуштања утврђења у IV веку нове ере.
Две куле-стражаре (димензија 5×5 м) налазиле су се иза бедема у унутрашњости, на десној обали реке. Саграђене су од ломљеног камена у малтеру без опеке.
Грађевински објекти (магацини) су правоугаоне основе. Саграђени су такође од ломљеног камена везаног малтером. У унутрашњости једне грађевине сачуван је под од квадратних опека, димензија 30x30x6 центиметара. Куле-стражаре и магацини коришћени су током IV века нове ере.

Средњевековно насеље и некропола

Средњевековно насеље и некропола откривени су на месту некадашњег касноантичког утврђења. У насељеном простору нађено је више сталних насеобинских објеката, од којих су најзначајнији објекти за становање. То су надземне куће четвороугаоних основа са подовима од чврсто набијене земље и зидовима од дрвених, хоризонтално сложених облица, делимично облепљених блатом. Отворено огњиште, местимично оивичено камењем, налазило се у углу просторије. На слободном простору између станишта налазиле су се различите јаме, отворена огњишта, а откривена је и једна кружна кaлотасто пресведена пећ.
На интензиван живот у насељу посебно указује бројан и необично разноврстан археолошки материјал, откривен унутар кућа или у културном слоју. Поред неглеђосаних лонаца, здела и црепуља нађено је више фрагмената глеђосаних здела, тањира, бокала и крчага. Глеђосане зделе и тањири украшени су различитим мотивима изведеним у графито техници, а судови за воду, бокали и крчази, тракама и круговима који су изведени сликањем помоћу беле енгобе.
У унутрашњости једног станишта нађен је бронзани новац Андроника II (1282-1382) и Михајла (1294-1320), док из културног слоја потичу два примерка сребрног новца краља Душана (1331-1355). Првенствено имајући у виду налаз новца, затим других карактеристичних предмета (поједини облици керамичких посуда, мамузе тзв. готског типа и др.), са сигурношћу можемо рећи да је насеље изграђено почетком XIV и да је интензивно живело све до половине XV века.