Песача

На заравњеном простору, оивичено стрмим брдским масивом, око ушћа речице Песача у Дунав, на дубини од 2,6 метара, откривен је културни слој дебљине од око 0,9 метара са праисторијским керамичким налазима. Малобројни покретни материјал представљају фрагменти керамичких посуда црне углачане површине, које су углавном лоше печене и често украшене хоризонталним канелурама, који овај културни слој датирају у време прелазног периода из касно бронзаног у рано гвоздено доба. Остаци античког утврђења откривени су на средишњем делу локалитета уз саму обалу Дунава. Утврђење се састоји од четвороугаоне куле и ширег, накнадно озиданог простора. Кула је квадратне основе, спољних димензија 7,5 x 7,5 метара, са улазом на јужном зиду. Зидови су широки 1,2 метара и имају дубоке темеље. Накнадно озидани простор је само местимично очуван и, када се фрагменти повежу, укупне димензије утврђења износе 36,4 x 34 метара.
Анализа целокупног археолошког материјала показује да је до изградње куле дошло средином III века. Постојала је и током IV века да би на његовом крају била уништена у пожару. У средњем веку се на простору античког утврђења налазила мања некропола од које је истражено само 11 гробова скелетно сахрањених покојника. Гробни прилози су веома ретки и нађени су у само три гроба (гвоздена алка кружног облика, антички новац). На основу налаза, некропола се датује у период XII-XV века.