Пецка бара

На ширем простору Пецке баре постоје три археолошка локалитета. У непосредној близини старог пристаништа био је антички локалитет. Узводно од њега, на удаљености од око 200м био је праисторијски локалитет, а на положају Мала Пољана, средњевековно налазиште. Остаци паристоријског насеља које је очувано у виду танког културног слоја, налазе се непосредно уз Дунав. Овде су откривени делови лоше очуваног сухозида ширине 0,9м и мање површине запечене земље са траговима гара (огњишта). Уз сухозид су нађени фрагменти керамичких судова и једна двојна игла. На основу налаза малобројног археолошког материјала, насеље се може определити у време касног халстата. Антички остаци су лоцирани у непосредној близини пристаништа. Поред фрагмената античке керамике, нађене су и три фибуле од бронзе, две крстастог типа и једна са лепезастом главом и траговима позлате. Фибуле крстастог типа су касноантичке, док се фибуле са лепезастом главом датују у II и III век нове ере. Уз ове предмете откривена су два примерка римског новца типа средње и мале бронзе. Имајући у виду положај Пецке баре у односу на суседна античка утврђења у Хајдучкој воденици с једне стране, и Малом Голубињу с друге стране, може се претпоставити да је на овом месту постојао један мањи фортификациони објекат типа стражаре из времена III и IV века нове ере.
Локалитет Мала Пољана такође се налази непосредно уз обалу Дунава, испод виса Велики Штрбац. Овде је на стеновитом узвишењу откривена мања једнобродна црква са плитком полукружном апсидом и припратом. Зидови цркве су били од ломљеног камена, речних облутака и фрагментованих античких опека у малтеру. На више опека очуван је рељефни печат DRPDIERNA, који је заступљен на великом броју античких утврђења на овом делу лимеса. Спољна димензија цркве износила је 11,60×5 метара, а ширина зидова 0,6 метара. Под цркве, местимично очуван, начињен је од малтера машаног са ситним речним сљунком и врло малом количином туцане опеке. Црква је са спољне стране била омалтерисана једнобојним сивим малтером, док је са унутрашње стране богато фрескописана. Фрагменти фресака откривени су углавном у шуту и веома су малих димензија. Фреске су само местимично очуване у in situ на зидовима. На појединим фрескама су заступљени делови бордура, различити геометријски мотиви и делови драперија, а на два фрагмента су сачувани ликови светитеља у смањеној величини. Било је фрагмената са словима (величине 2-2,5цм) која су изведена на тамно окер основи. На основу сачуваних ликова и облика слова, претпоставља се да је живопис настао крајем XIV и почетком XV века, у време када је подигнута црква. На истраженом простору овог локалитета откривен је веома мали број археолошких налаза. Од керамичких фрагмената издвајају се делови неглеђосаних кухињских лонаца, фрагмент зделе на ниској претенастој стопи, чија је унутрашња стопа жуто глеђосана и који је орнаментисан са два урезана концентрицна круга, и неколико дршки са карактеристичним зарезима и низом дугметастих апликација. Нађени су и врх стрелице и два мађарска новчица. На основу малобројног керамичког материјала, фрагмената фресака, новца и керамопластичних декоративних цевчица које су биле украсни елемент са спољне стране, цркву у Пецкој бари треба датовати у крај XIV и почетак XV века.