Падина

Систематска археолошка ископавања на локалитету Падина рађена су у периоду од 1965. до 1970. године. Значај овог локалитета је изузетан, јер на једном месту можемо да пратимо дуг живот људи на релативно малом простору кроз више културних слојева. Откривени локалитет је вишеслојан са културним слојевима везаним за период мезолита, старијег неолита, позног енеолита, старијег гвозденог доба, антике и средњег века. Посебан значај му дају подаци добијени о насељу у периоду мезолита и старијег неолита. Оба насеља су се простирала обалом Дунава ширећи се према Госпођином виру, где се испречавала литица клисуре, тако да је прилаз обалом био онемогућен. Самим тим, Падина је била орјентисана ка локалитетима низводно у клисури.
Старији мезолитски период, период ловаца и сакупљача плодова, одговара позном мезолиту Ђердапске клисуре и датира се у завршетак осмог миленијума пре наше ере. У стручној литератури та фаза означена је као Падина А. Наредна фаза, Падина Б, представља прелазни период ка старијем неолиту и оквирно се везује за културу Лепенског вира, односно за период VII и VI миленијума пре нове ере.