Остаци Римског пута

Међу споменицима о којима данас знамо искључиво из документације јесте римски пут кроз Ђердапску клисуру. Његова изградња била је условљена читавим низом, у првом реду стратешких, затим историјских и економских момената. Пут на десној обали Дунава имао је велики војни и економски значај за сигурност овог дела римске границе. Повезивао је војне логоре, омогућавао слободну и безбедну пловидбу и штитио римску територију од упада народа са леве обале Дунава. О времену градње пута постоји више мишљења. Каниц сматра да је градњу пута започео Тиберије 33/34 године и да је урадио деоницу кроз Горњу Клисуру. О овом сведочи и Тиберијева табла уклесана у стену код Госпођиног Вира. Иначе, друга Тиберијева табла налазила се на Лепенској стени код Бољетинске реке. Деоница пута коју је градио Тиберије почиње код Госпођиног Вира, наставља се до Талиате (старог Доњег Милановца), одакле преко Мироча води до Егете (Брзе Паланке). Пут у Горњој Клисури је рађен на два начина. На местима где су то стене дозвољавале, пут је прављен засецањем, док је на местима где није могла бити засечена, стена просецана, тако да је пут пролазио кроз усеке чија је висина била од 2,2 до 2,7 метара. Ширина пута која је варирала између 2,3 и 3,6 матара није била довољна за нормално комуницирање, па је проширивана дрвеним конструкцијама. На путу су била очувана лежишта за дрвене греде која су служила за приширивање коловоза. Греде су једним крајем биле углављиване у стену, затим полагане у лежишта на самој основи пута, док су другим крајем биле наслоњене на дрвене конзоле које су биле убачене у лежишта усечена у стени испод нивоа пута. Отвори за греде – конзоле су добро очувани, квадратног су пресека и димензија 10×25, 15×25 и 17×20 цм. На одржавању и поправкама пута кроз Горњу Клисуру радили су Клаудије 44. и Домицијан 92. и 94. године, о чему сведеоче једна Клаудијева и две Домицијанове табле, усечене у стени код Госпођиног Вира.
На уласку у Доњу Клисуру наставља се деоница пута коју је завршио Трајан 101. године, што потврђује позната TABULA TRAIANA, уклесана у стени на изласку из Клисуре. Траса Трајановог пута је почињала на 700 метара узводно од Балона Врбице и ишла кроз Казан, поред Хајдучке Воденице, до TABULE TRAIANE. На 2,5 км низводно од табле, нађени су остаци Трајановог пута у дужини од 8 метара. Као и на изласку из Горње Клисуре, тако и на изласку из Доње Клисуре, пут је ишао земљаним насипом који је уништен ерозијом. Начин градње пута у Доњој Клисури био је идентичан начину градње у Горњој Клисури. Просецан је или усецан на исти начин, а проширења пута дрвеним конструкцијама су идентична.
Деоница пута кроз Доњу Клисуру је више просецана, па је била тежа за изградњу. Најдужа очувана деоница пута у Доњој Клисури, дуга 620 м, почињала је код Хајдучке Воденице и пружала се до TABULE TRAIANE. Ова деоница је била потпуно проходна захваљујући дрвеним мостовима које су правили и одржавали граничари, сто је доказ да је пут и у новије време коришћен за обезбеђење границе.
Поред стратешког значаја, пут кроз Ђердапску клисуру био је веома значајан и за вучу бродова који нису могли да савладају Ђердапске теснаце и брзаке. Изградњом пута је омогућено извлачење бродова уз реку, што је пловидбу Дунавом учинило далеко лакшом и безбеднијом. Траса римског пута кроз Ђердапску клисуру је добрим делом уништена изградњом савременог пута Добра – Кладово 1961. године, а изградњом бране у потпуности потопљена.