Избор језика:
Избор писма
Архива по годинама
Архива по датуму
фебруар 2019.
П У С Ч П С Н
« јан    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728  
База животиња
База података животиња

Временска прогоза

Слепи мишеви

Национални парк Ђердап је богат спелеолошким објектима, пре свега пећинама, у којима се може наћи петнаест врста слепих мишева међу којима су: велики потковичар (Rhinolophuis ferrumequinum), мали потковичар (Rhinolophus hipposideros), јужни потковичар (Rhinolophus euryale), велики мишоухи вечерњак (Myotis myotis), мали мишоухи вечерњак (Myotis blythii), дугокрили љиљак (Miniopterus schreibersii) и др. врсте.

Реализацијом пројекта „Истраживање стања и заштита слепих мишева у спелеолошким објектима на подручју Националног парка Ђердап“ прикупљени су подаци о стању слепих мишева, како би на овом простору, на основу добијених резултата, биле предузете одговарајуће мере заштите ових сисара високоугрожених у Србији и Европи.

Mали потковичар Rhinolophus hipposideros

Мали потковичар је најмања врста из рода и породице потковичара у Европи. Боја крзна код одраслих јединки је са леђне стране смеђа или смеђежута, а са трбушне стране је сиво-беле боје. Насељава брдскопланинске области до 2000 м. У Србији је чест у спелеолошким објектима, рудницима, по таванима запуштених кућа и салаша. Једе углавном мале двокрилце, опнокрилце и мале ноћне лептире. Женка рађа једног младунца од средине јуна до средине јула. Младунци постају самостални са 6 недеља старости. Највећа забележена дужина живота код ове врсте износила је 21 годину. Строго заштићена врста у Србији.

Мали потковичар (Rhinolophus hipposideros)

Мали потковичар (Rhinolophus hipposideros)

Велики потковичар  Rhinolophus ferrumequinum

Велики потковичар је највећа врста из рода потковичара у Европи. Боја крзна код одраслих јединки је са леђне стране смеђа до сивосмеђа, често са жућкастим или црвенкастим примесама, са трбушне стране крзно је мало светлије сиво-беле боје. Насељава топлије брдско-планинске области, шибљаке, пашњаке, воћњаке. Једе гундеље, балегаре, ноћне лептире, двокрилце и опнокрилце. Женка рађа једног младунца од краја јуна до краја јула. Највећа забележена дужина живота код ове врсте износила је 30,5 година. Строго заштићена врста у Србији.

Велики потковичар (Rhinolophus ferrumequinum)

Велики потковичар (Rhinolophus ferrumequinum)

Јужни  потковичар  Rhinolophus euryale

Јужни  потковичар је слепи миш средње величине. Боја крзна са леђне стране варира од сивосмеђе до смеђецрвене. Са трбушне стране боја длаке је сива до сиво-бела. Насељава крашке области, пећине. Женка рађа једног младунца од средине јуна до јула. Младунац постаје самосталан са старошћу од 4 недеље. Јужни  потковичар се храни  малим ноћним лептирима, двокрилцима, бубашвабама и другим инсектима. Највећа дужина живота је 13 година. Строго заштићена врста у Србији.

Јужни потковичар (Rhinolophus euryale)

Јужни потковичар (Rhinolophus euryale)

Средоземни  потковичар  Rhinolophus blasii

Средоземни  потковичар је врста  потковичара средње величине. Боја паперјастог крзна са леђне стране је смеђесветла са примесама жућкасте, а са трбушне је мало светлија. Среће се у  нижим областима са жбуњем, ниским растињем граба и храстовим шумама. Присутан је у пећинама током целе године.  Женка рађа једног младунца крајем јуна. Храна су му углавном ноћни лептири. Спада у веома ретке и строго заштићене врсте у Србији.

Средоземни потковичар (Rhinolophus blasii)

Средоземни потковичар (Rhinolophus blasii)

Тамнооки потковичар Rhinolophus mehelyi

Тамнооки потковичар је највећи од 3 врсте потковичара.  Боја крзна са леђне стране је сивосмеђа, а са трбушне је светлобела. Пећинска врста, среће се по пећинама током лета и зиме. Углавном се храни ноћним лептирима. Спада у строго заштићене врсте у Србији.

Тамнооки потковичар (Rhinolophus mehelyi)

Тамнооки потковичар (Rhinolophus mehelyi)

Дугопрсти вечерњак Мyotis capaccinii

Дугопрсти вечерњак је средње крупан слепи миш. Боја крзна са леђне стране је сива до сивосмеђа, а са трбушне је сивобела. Дугопрсти вечерњак настањује скоро искључиво крашке области, са воденим стаништима, око река и језера. Женке рађају младунце од почетка до краја маја. Са око 18 дана старости младунац може да лети. Хране се мушицама, воденим стеницама, а у мањем обиму ноћним лептирима и опнокрилцима и ситним рибицама. Спада у строго заштићене врсте у Србији.

Дугопрсти вечерњак (Myotis capaccinii)

Дугопрсти вечерњак (Myotis capaccinii)

Ресасти вечерњак Myotis nattereri

Ресасти вечерњак  је средње крупан слепи миш дугих ушију и уске њушке. Боја крзна са леђне стране је браонсива, а са трбушне је бела до сиво-бела. Ресасти вечерњак  је претежно шумска врста која се среће у различитим типовима шумских станишта. Женка рађа једног младунца од почетка јуна до почетка јула. Младунац полеће са око 20 дана старости, а са 4 недеље постаје независан од мајке. Највећа забележена дужина живота ове врсте износила је 21 годину. Строго заштићена врста у Србији.

Ресасти вечерњак (Myotis nattereri)

Ресасти вечерњак (Myotis nattereri)

Дугоухи вечерњак Myotis bechsteinii

Дугоухи вечерњак је средње крупан слепи миш са веома дугим ушима. Боја крзна са леђне стране је смеђа до смеђецрвена, а са трбушне стране је беж или сива. Лице је црвенкастосмеђе. Дугоухи вечерњак је типична врста букових и других мешовитих листопадних шума. Младунци се рађају од почетка јуна до почетка јула. Хране се нелетећим инсектима, кукцима, двокрилцима, бубашвабама, пауковима, ноћним лептирима. Строго заштићена врста у Србији.

Дугоухи вечерњак (Myotis bechsteinii)

Дугоухи вечерњак (Myotis bechsteinii)

Велики мишоухи вечерњак Myotis myotis

Велики мишоухи вечерњак је крупан слепи миш. Боја крзна са леђне стране је смеђа до црвеносмеђа, а са трбушне стране је прљавобела до беж, често жућкаста на грлу и на странама врата. Среће се у шумским стаништима до 800 m или на већим висинама у топлијим областима. Женка рађа једног младунца од почетка до краја маја. Храни се претежно инсектима крупнијим од 10 mm-карабусима, гундељима, скакавцима, зглавкарима као што су пауци, спорадично једе гундеље, балегаре итд. Највећа дужина живота ове врсте износила је 22 године. Строго заштићена врста у Србији.

Велики мишоухи вечерњак (Myotis myotis)

Велики мишоухи вечерњак (Myotis myotis)

Мали мишоухи вечерњак Myotis oxygnathus

Мали мишоухи вечерњак је релативно крупан слепи миш.  Боја крзна са леђне стране је сива са примесама смеђе, а са  трбушне стране је светлије сивобеле боје. Мали мишоухи вечерњак  се више среће у отвореним стаништима, пољима, пашњацима, на крашким подручјима, степама, пољопривредном земљишту. Младунци се рађају током друге половине маја. У исхрани су заступљени разни инсекти, зрикавци, гундељи, скакавци, правокрилци. Обично живе од 14-16 година, а максимално 33 године. Строго заштићена врста у Србији.

Мали мишоухи вечерњак (Myotis oxygnathus)

Мали мишоухи вечерњак (Myotis oxygnathus)

Средњи ноћник Nyctalus noctula

Средњи ноћник  је велики слепи миш са широким округлим ушима.  Боја крзна са леђне стране је риђесмеђа, а са доње стране је нешто светлија. Средњи ноћник  је претежно шумска врста, типична станишта су му обалске шуме и шуме умерених области до 500 m. Женка рађа 1-2 младунца средином јуна. Претежно се храни двокрилцима, стеницама и ноћним лептирима. Највећа забележена дужина живота је 12 година.Строго заштићена врста у Србији.

Средњи ноћник (Nyctalus noctula)

Средњи ноћник (Nyctalus noctula)

Обични слепи мишић Pipistrellus pipistrellus

Обични слепи мишић је мали смеђи слепи миш са троугластим ушима. Леђна страна крзна је тамно-смеђа, ретко црвеносмеђа. Слепи мишић је врста која је пре свега присутна у шумским и воденим стаништима, мада се среће и у дргим стаништима, па и насељеним местима.Женка рађа 1-2 младунца од средине јуна до почетка јула. Углавном се храни  двокрилцима и другим ситним инсектима. Просечна дужина живота је око 2 године, а највећа забележена дужина живота је преко 16 година.Строго заштићена врста у Србији.

Обични слепи миш (Pipistrellus pipistrellus)

Обични слепи миш (Pipistrellus pipistrellus)

Широкоухи љиљак Barbastella barbastellus

Широкоухи љиљак је слепи миш средње величине са кратком и затупастом њушком. Боја густе и дуге длаке крзна на телу је црвеносмеђа, на леђима длака има беличасте врхове. Широкоухи љиљак је углавном шумска врста. Просечна дужина живота је између 5 и 10 година, а највећа забележена дужина живота износила је скоро 22 године. Женка рађа 1-2 младунца од средине јуна. Спада у веома ретке и строго заштићене врсте у Србији.

Широкоухи љиљак (Barbastella barbastellus)

Широкоухи љиљак (Barbastella barbastellus)

Смеђи дугоухи љиљак Plecotus auritus

Смеђи дугоухи љиљак је слепи миш средње величине са изузетно великим и дугим ушима. Дуга и паперјаста длака крзна на леђима је браон са црвенкастим примесама која постепено прелази у крем до жућкастосиву боју крзна на трбушној страни тела. Врста је присутна у целој Европи, настањује различите шумске области до преко 2000 m надморске висине. Највећа забележена дужина живота износила је 22 године. Смеђи дугоухи љиљак је релативно ретка врста шумских станишта у Србији. Строго заштићена врста у Србији.

 

Смеђи дугоухи љиљак (Plecotus auritus)

Смеђи дугоухи љиљак (Plecotus auritus)

Дугокрили љиљак Miniopterus schreibersii

Дугокрили љиљак  је слепи миш средње величине. Боја крзна на леђима је сивосмеђа до тамносива. Са трбушне стране боја крзна је мало светлија. Дугокрили љиљак углавном живи у медитеранским пределима са различитим стаништима. Младунци се рађају од средине јуна до почетка јула. Храни се углавном малим инсектима. Највећа дужина живота износила је 16 година. Строго заштићена врста у Србији.

Дугокрили љиљак (Miniopterus schreibersii)

Дугокрили љиљак (Miniopterus schreibersii)

Електронска пошта
Информатор о раду
Категорије
Јавне набавке (актуелно!)
Бонитетна оцена
Линкови
Министарство заштите животне средине

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Министарство привреде

Министарство трговине, туризма и телекомуникација

Завод за заштиту природе Србије

Europarkfederacija

DCC Biodiversity

Danube River Network

Danube Transnational Programme - Danube GeoTour

Danube Transnational Programme - DaRe to Connect

Danube Transnational Programme - ConnectGREEN

Carpathian Network of protected areas

Динариди

Национални парк Тара

Национални парк Фрушка Гора

Национални парк Копаоник

Национални парк Шар-планина