Диана
Једно од највећих и најочуванијих римских утврђења – каструма на Дунаву изграђено је од камена тесаника, вероватно 100-101. године у време цара Трајана, истовремено са прокопавањем канала када је омогућена безбеднија пловидба Дунавом. Својевремено је Диана била најзначајније утврђење на горњомезијском лимесу. Како је подигнута на стратешки значајној локацији, стална војна посада имала је задатак да чува границу и обезбеђује низводни улаз у канал.
Диана
Диана је правоугаони каструм чије су димензије 100 са 200 метара и има увучене куле на бедемима. Свој коначан изглед Диана добија додавањем бедема са истуреним кулама које се простиру према Дунаву, затварајући и штитећи део обале, крајем III и почетком IV века. Средином V века овај римски каструм разарају Хуни, а око 530. године обнавља га цар Јустинијан.
У унутрашњости утврђења, осим остататака бедема са капијама и кулама, пронађене су војне бараке и други објекти, а изнад бедема утврђено је постојање мањег насеља, светилишта и некрополе. Скулптуре од мермера и бронзе, разноврсни предмети за свакодневну употребу пронађени на Диани указују да је ово римско утврђење, изузев фортификацијског значаја, било и значајан економски центар са пристаништем.
