ФЛОРА
У Националном парку "Ђердап" успева више од 1100 биљних врста, међу којима су веома значајни терцијарни реликти - древне врсте које су преживеле ледено доба и које су опстале до данашњих дана:
- (Ilex aquifolium L.)
- Копривић (Celtis australis L.)
- Јоргован (Syringa vulgaris L.)
- Панчићев маклен (Acer intermedium)
- (Corylus colurna L.)
- Питоми орах (Juglans regia L.)
- Клокочика (Staphylea pinnata L.)
- Маслиница (Daphne laureola L. )
- Двојезичац (Ruscus hypoglossum L.)
- Тиса (Taxus baccata) итд...
- (Acer platanoides)
- (Acer pseudoplatanus)
У Ђердапској клисури као и у другим рефугијумима Балканског полуострва, заједно живе и древне реликтне и експанзивне постглацијалне врсте родова као на пример:
- Јавори (Acer)
- Јасенови (Fraxinus)
- Брестови (Ulmus)
- Храстови (Quercus)
- Грабови (Carpinus)
- Глогови (Crataegus)
- Липе (Tilia) итд...
На подручју Ђердапа је издвојено око 50 шумских и жбунастих заједница од којих су 35 реликтног карактера. За науку су изузетно битне бројне реликтне шумске заједнице међу којима се посебно истичу ендемичне ђердапске шумске заједнице полидоминантног типа:
- Querco-colurnetum mixtum
- Fago-colurnetum mixtum
- Celto-Juglandetum
- Celto-Juglandetum
- Syringo-colurnetum mixtum итд...
Упркос чињеници да је дендофлора Ђердапа биогеографски, а нарочито еколошки посматрано најзначајнији део његове васкуларне флоре, дрвеће и жбунови чине мањи део укупног биљног света на овом подручју. У том смислу, многе зељасте биљке које насељавају шуме, ливаде камењаре и стене представљају ботаничку причу за себе. Свакако да су најинтересантније ендемичне биљке обзиром на специфичну екологију и ограничено распрострањење. Нарочито је значајна Ђердапска лала (Тулипа хунгарица Борб.)
