Чезава

Римски каструм (Castrum Novae) код Чезаве налазио се на проширеној обали Дунава кроз коју протиче рецица чезава, на 18 километара низводно од Голупца и на 6 км узводно од потопљеног села Добре. На основу података из Itinerara, Notitia dignitatim и византијских извора, каструм је локализован као Castrum Novae. Археолошки локалитет је вишеслојан и хронолошки припада периоду од I до VI века нове ере. У најдубљим слојевима пронађене су грађевине од дрвета и набоја, који су изнивелисани током наредне градње без трагова паљење. На основу три новчића Клаудија који су нађени у овом слоју, настанак каструма се датира у прву половину I века наше ере. И наредне две фазе градње (другу и трећу) карактеришу бедеми од дрвене грађе са набојем. Каструм је био четвороугаоног облика са заобљеним угловима димензија 140×120 метара. Куле, постављене са унутрашње стране бедема, на угловима и уз капије, биле су четвороугаоне основе.
На основу покретног материјала ову фазу датирамо у време Трајана, тј. у периоду од почетка до средине II века нове ере. Крајем VI века žивот у каструму замире.
Средњевековна некропола
У оквиру археолошког истраживања римског каструма на Чезави, у кампањи 1969. и 1970. године, делимично је истражена и средњевековна некропола. Некропола је била формирана око и унутар рановизантијске базилике. Откривено је 32 скелета укопаних у рановизантијски културни слој. На основу покретних налаза, временско трајање некрополе се мозе датирати у период од XI до XIII века, с тим што гроб број 5. продужава време сахрањивања све до XVII века.