Бољетин (Smorna)

Војни логор Бољетин (Smorna) налазио се на око 150 метара низводно од ушћа Бољетинске реке у Дунав. Постојао је у временском периоду од I закључно са IV веком, пролазећи кроз четири грађевинске фазе. Изграђен је у првој половини I века као земљано утврђење (у време Тиберија) а зидани бедеми потичу из друге половине I века (у време Домицијана). После напуштања логора (у време Хадријана), у првим деценијама II века, обновљен је у другој половини II века (време пред Аурелијево напуштање Дакије). Разрушен је у великом пожару почетком V века, а поново обновљен у VI веку (време Јустинијана).
О најстаријем земљаном утврђењу располажемо оскудним подацима. Његове димензије и унутрашње уређење нису познати, али на основу стратиграфије и анализе архитектонских остатака И века закључено је његово постојање.
Најстарију зидану фазу, поред заобљених углова без унутрашњих кула, карактерише дебљина бедемских зидова од два метара и градња бедема чија су лица била од већих камених блокова у облику правоугаоних квадера или полигоналних тесаника везаних малтером. Унутрашњост бедема је била испуњена ломљеним каменом заливеним малтером. У унутрашњости кастела је очувано неколико објеката из овог периода. Два грађевинска објекта правоугаоне основе била су у југоисточној половини логора. У источном делу објекта I била је дозидана мања просторија са хипокаустом. Ту је нађен покретни материјал кога чине керамика, делови стаклених посуда, гвоздени ножеви, фибуле, наруквице, једно гвоздено копље, једна стрела и неколико црно бојених жижака. Најзначајнији налаз је дно зделе црвене боје на коме су накнадно угравирани потписи војника. Објекат II је нешто немарније грађен са зидовима од ломљеног камена везаног малтером. У њему су нађене бројне тегуле, делови амфора као и керамика рађена на витлу, украшена метличастим орнаментом. Уз југоисточни бедем, код источног и јужног угла, откривено је шест боље очуваних пећи и шест основа разрушених пећи. Све пећи су биле опредељене као металуршке. Две откривене капије на североисточном и југоисточном бедему и трећа, претпостављена на северозападном бедему биле су повезане логорским улицама.
У другој половини III века извршено је обнављање логора преграђивањем три очувана бедема, а из основе су изграђени северозападни бедем и северна половина североисточног бедема. Посебна пажња је посвећена зидању кула постављених на угловима. У културном слоју нађен је већи број керамичких материјала, а бројни су налази гвозденог алата, жрвњева као и риболовачких предмета (удице, кости, оловни и керамички тегови за мреже). У нумизматичком материјалу бројан је новац из IV века. У време обнове логора у VI веку извршене су преправке на фортификацији, а унутрашњост је пре грађевинских радова нивелисана. Нађени су делови оружја (стрелице), гвоздене алатке за обраду земље и предмети за личну употребу (фибуле, појасне пређице и делови чешљева). На основу нумизматичког материјала може се закључити да је логор био уништен крајем VI века.

Средњевековно насеље и некропола

Унутар античко-византијског утврђења током 1966. и 1967. године у целости је истражена и средњевековна некропола. Откривено је укупно 97 скелетних гробова од којих је један из римског доба. Највећи број скелета је оријентисан у правцу запад-исток. На некрополи су откривена и два двојна гроба, где се радило о сахрањивању мајке са веома малим дететом. Према начину сахрањивања, некропола у Бољетину је типично средњевековно гробље на редове. Археолошки налази потичу из 14 гробова, а међу њима треба истаћи крст – привесак од бронзе са петљом за вешање. На предњој страни је рељефна представа разапетог Христа у краткој одећи. Унутар логора у Бољетину, у византијском слоју, нађена је остава од 11 лунуластих наушница. Пет примерака су луксузне израде, рађене у техници филиграна, а шест у техници ливења. Остава је датована у IX век и представља ретку целину која се може приписати раном периоду Словена на овим просторима.